ОБЈЕКТИ  ГИМНАЗИЈЕ

            Гимназија је своју васпитно-образовну делатност почела у такозваној  "Жутој згради". Заправо то је зграда основне школе "Десанке Максимовић", која се пре четрдесетак година звала "16. новембар".  За потребе основне школе саграђена је нова школска зграда, а Гимназији је дата на коришћење поменута  "Жута зграда". У њој су наставу похађала по два одељења на српском и албанском језику, по једно у природно-математичком и друштвено-језичком  смеру. Како је растао број одељења овај простор није могао задовољити све потребе како по обиму тако и по квалитету, па је саграђен нови објекат "Зграда Гимназије" који је одговарао потребама гимназије. Да подсетимо, овај објекат је смештен на десној обали Робовачког потока, наспрам бензинске пумпе са  прелепим парком и спортским теренима.

            Од свог настанка до школске 1989/90. године настава је извђена на српском и албанском језику. Те школске године албански ученици и наставници напустили су школе и институције система, тако да су у школи остли само ученици који су настави слушали на српском наставном језику. Тако је били све до школске 1998/99. године. У пролеће 1999. године НАТО је бомбардовао нашу отаџбину тада звана Савезна Република Југославија. Тачније бомбардовање је почело 24. марта 1999. до 10. јуна исте године. Од самог почетка бомбардовања редовна настава је прекинута. Наставна година је завршена са успехом ученика који је постигнут до прекида наставе. Непосредно после прекида бомбардовања и усвајања Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, сав школски простор у Кос. Каменици заузели су албански ученици и наставници. Збивања током лета 1999. године су позната и тема су за неку другу прилику. Задатак управе школе и просветних радника који су остали на КиМ био је организовати наставу за ученике који су са својим родитељима остали на кућном прагу. Тиме би обезбедили и могућност повратка оних ученика који су били принуђени да напусте своје домове. Сви напори који су уложени за обезбеђење школског простора за ученике основне и средњих школа у Каменици нису дали никакве резултате. Поред ових намера разматрана је могућност обезбеђења алтернативних решења. Тако је септембра 1999. године донета одлука да о. ш. "Десанка Максимовић" почне са радом у приватним гаражама и локалима у Каменици, а да Гимназија и Техничка школа буду дислоциране у о.ш. "Трајко Перић" у Великом Ропотову. О условима како се радило шк. 1999/2000. године детаљније је описано у Историјату школе. Да напоменемо да је седмог октобра 1999. године Гимназија почела рад са 52 ученика. До почетка другог полугодишта вратило се још 25 ученика, па је те шк. 1999/2000. године разред завршило 77 ученика.

            Услови путовања свих ученика били су веома тешки, а посебно путовање из правца Кололеча и Стрезовца преко Каменице до Ропотова. Зато се током лета 2000. приступило преговорима са УНМИК-ом око обезбеђење школе за српске ђаке  у Каменици.  Успели смо у томе. Од школске 2000/2001 године користимо зграду основне школе * Десанка Максимовић * у Кос. Каменици која је од стране цивилне мисије УНМИК враћена за потребе српских ученика. Ову зграду сада користе Гимназија и Техничка школа у првој смени и основна школа * Десанка Максимовић * у другој смени. По одлуци Министарства просвете Републике Србије од школске 2000/2001. године Гимназија ради у матичној школи у Кос. Каменици и у издвојеном одељењу у Великом Ропотову.